Polen ili cvetni prah predstavlja muške polne
ćelije cvetonosnih biljaka, a ima ulogu u oprašivanju biljaka.
Biljke oplođene vetrom se nazivaju anemofilne, a insektima –
entomofilne.
Pčela tom prahu dodaje sokove iz svog želuca i iz svojih
žlezda, spakuje u grudvicu u korpice – karbikule na trećem
paru nogu, nose u košnicu i dalje prerađuju. Te grudvice –
teret koja pčela nosi teška je 10-15 mg i to je pčelinji
polen.
Pčelinji polen sadrži: belančevine, ugljene hidrate, lipide,
vitamine, mikroelemente, enzime, hormone i dr.
U pčelinjem polenu je nađeno preko 50 enzima koji vrše
funkcije bioloških katalizatora u mnogim procesima. Važniji od
njih su: inveratza, katalaza, amilaza, ribonukleaza,
citohromoksidaza, fosfataza, peroksidaza...
Pčelinji polen je bogat vitaminima:
provitamin A (karotin), B1, B2, B5, B6, P, H, E; folna
kiselina, pantotenska kiselina. Činjenica da 1 gram polena
sadrži nekoliko dnevnih doza vitamina R (rutina) koji sprečava
izlive krvi u mozgu, mrežnjači oka i srcu, pokazuje veliki
fiziološki značaj praha. Nije slučajno što se rutin zove
"VITAMIN MLADOSTI".
Pčelinji polen (cvetni prah) sadrži mnogo
mineranih materija, od čega sledeće mikroelemente: kalijum,
natrijum, magnezijum, bakar, molibden, mangam, titan,
stroncijum, srebro, kalcijum, nikl, galijum, fosfor, gvožđe,
aluminijum, barijum, folfram, iridijum, platinu...
Francuski profesor dr Remi Šoven i biohemičar E. Lenorman prvi
su saopštili u Francuskoj akademiji nauka 1957. da su otkrili
antibakterijske materije u pčelinjim polenu . Oni su uspeli da
izdvoje interesantne materije. Jedna je antibiotik, a druga
ubrzava rastenje. Antibakterijsko dejstvo je bilo jače
izraženo prema gram negativnim bakterijama, kao što su
Escherichia coli, Proteus vulgaris, Salomonella.
Prvi primenjuje pčelinji polen u medicinskoj
praksi francuski profesor Remi Šoven - kod bolesnika sa
hroničnim crevnim oboljenjima. On je utvrdio njegovo
regulativno dejstvo na rad stomačno-crevnog kanala. Posebno
dobro utiče na bolesnike sa hroničnim kolitisom, zatvorom, i
dijarejama. Alen Kajas (Francuska) dobio je dobre rezuletate u
lečenju prostate.
NAČIN PRIMENE
1. Unutrašnje (oralno) - Uzima se u prirodnom obliku ili u
kombinaciji sa medom. Preporučljivo je da se uzima pre jela
ili 3 časa posle jela. A. Kajas (Francuska) preporučuje
sledeće načine unutrašnje primene polena:
a) 250 grama meda i 50 grama cvetnog praha se dobro izmešaju i
nakon 4 dana se uzima po 1 kašičica tript dnevno pre jela.
b) 1 kašičica cvetnog praha i 1 kašičica meda rastvore se u
čaši mlake vode. Pije se 3 puta dnevno, 1 čas pre jela ili 3
časa posle jela.
2. Spoljna primana polena - Koristi se vodeni i alkoholni
ekstrakti cvetnog praha za spravljanje ungventuma i
kozmetičkih kremova. Ungventum sa polenom primenjuje se za
lečenje ekcema, gnojavih i hiruških rana, a kozmetički kremovi
deluju neočekivano brzo i pozitivno.
KONTRAINDIKACIJE:
Polenoterapija i polenoprofilaksa su kontraindikovane kod
osoba sa nepodnošljivošću (naslednom ili dobijenom) prema
polenu. Ova nepodnošljivost se ispoljava pri unutrašnjoj
primeni, a simptomi su gađenje, povraćanje, bolovi i osećaj
težine u stomačnoj oblasti, osipi i svrab, osećaj gušenja,
malaksalost. U takvim slučajevima je potrebna pomoć lekara.
