Med – slatka, sirupasta, gusta aromatična
materija koju proizvode pčele nakon prerade cvetnog ili
vancvetnog nektara ili drugih slatkih sokova živih biljaka.
Med može biti: nektarski, medljični ili
mešovit. Nektarski med – dobija se od
nektara cvetnica. Nektar je sladak, aromatičan sok koji luče
nektarije. Pretvaranje nektara u med je složen hemijski,
fizički i fiziološki proces. Kada se nektarski med sakuplja od
cvetova iste vrste biljaka to je onda monoflorni med (lipa,
bagrem, suncokret itd.). Med koji se dobija od nektara više
vrste biljaka poznat je kao poliflorni med (livadski,
planinski...). Medljični med – medljika ili
medna rosa se luči po površini nekih biljnih vrsta (bukve,
hrasta, vrbe i dr.) od strane insekata (pipa) koji se hrane
sokovima lišća. Višak sokova biljne vaši difunduju na
površinu, te biljne sokove prikupljaju pčele i prerađuju u
med.
Fizička svojstva meda
- Gusta, prozirna polutečna masa - Kristalizacija je prirodno
svojstvo meda - Specifična težina varira između 1,420 do 1,440
- Ima izuzetnu moć da upija vlagu
Hemijski sastav meda
Med sadrži: ugljene hidrate, vodu, minerakne
materije, azotna jedinjenja, fermente, organske kiseline,
vitamine, aromatična jedinjenja, polenova zrnca, alkaloide,
biogene stimulatore, fitohormone...
Ugljeni hidrati: monosaharidi (fruktoza i glukoza),
saharoza
Fermenti (enzimi): invertaza, dijastaza, katalaza, fosfataza,
dhidraza, oksidaza, peroksidaza, reduktaza, maltaza, indluaza,
lipaza.
Aminokiseline: lizin, histidin, arginin, asparginintreonin,
serin, glutamin, prolin, glicin, alanin, cistin, valin,
metionin, tirozin, fenilalanin i beta-alanin.
Vitamini: aneurin (B1), riboflafin (B2), piridoksin (B6),
pantontenska kiselina (B3), nikotinska kiselina (PP),
askorbinska kiselina (C), folna kiselina (Bc), biotin (H),
provitamin A (karotin), K i E.
Med je koncentrovana punovredna biološka hrana koja sadrži
preko 300 za ljudski organizam važnih materija:
ugljenovodonici, organske kiseline i njihove soli, azotna
jedinjenja, aminokiseline, belančevine, amidi, amini,
mineralne mateije, vitamini, hormoni, frementi, viši alkoholi
– manit, dulcit i dr.
Poznato je da se glavni sastavni deo naše hrane sastoji od
ugljenih hidrata. U medu oni su 80-90%. preovlađuju prosti
šećeri (monosaharidi), manje su količine disharida,
trisaharida, oligosaharida, pentoza i dr. Glukoza i fruktoza
su jedini monosaharidi u nektarskom medu a prvenstvo pripada
fruktozi (voćnom šećeru). Med sadrži u manjim količinama
saharozu i maltozu koje ferment invertaza razlaže do glukoze i
fruktoze da bi mogle da se iskoriste u organizmu.
Fermenti koji se nalaze u medu potpomažu procese varenja u
organizmu, sekretornu funkciju želudca i creva, olakšavaju
usvajanje hranljivih materija.
Organske kiseline koje se nalaze u medu utiču pozitivno na
varenje. One potpomažu procese usvajanja hranjivih materija ,
izazivaju paetit, pojačavaju sekretornu funkciju želudačne
sluzokože.
Med sadrži vitamine koji povećavaju njegovu
hranljivu vrednost. Oni su u kombinaciji sa drugim materijama
koje su potrebne organizmu kao što su šećeri, mineralne soli,
fermenti i dr. Zbog toga se lako iskorišćavaju, potpomažu
razmenu materija i druge bitne životne procese.
